Vrlo je verovatno da smo tokom klasičnog školovanja usvojili navike koje usporavaju čitanje i  predstavljaju ograničavajuće faktore usled kojih odrasla osoba stane na granici od 200- 250 pročitanih reči u minuti, iako bi mogla da čita mnogo mnogo brže.

Neke od njih su : 

  •  Čitanje slovo po slovo ili reč po reč – nosa zabodenog u knjigu koristimo samo centralni fokus..umesto da korišćenjem mentalnog oka i periferne percepcije ubrzamo proces čitanja.

 

  • Vraćanje na već pročitano  – nesvesno vraćanje oka na već pročitane reči, i svesno vraćanje na reči koje smatramo propuštenim ili pogrešno shvaćenim

 

  • Zavisnost razumevanja teksta i subvokalizacije tj. bezglasnog izgovaranja teksta koji se čita

– ideja da nešto možemo da razumemo samo ako (sub)vokalizujemo.    

Ako smanjimo ovu zavisnost, možemo okrenuti naviku subvokalizacije u svoju korist, tako da radi za nas kao pomoćno sredstvo za pamćenje bilo čega šta čitamo. Nasuprot raširenom mišljenju, ova navika sama po sebi nije štetna u meri da ju je potrebno u potpunosti  iskoreniti, kada naučimo kako da je koristimo na pravi način.

Kada smo odlučili da savladamo veštinu brzog čitanja, spremni smo da napustimo mnoge druge uobičajene zablude o brzom čitanju, i aktiviramo uspavane potencijale.