Brzo čitanje je metoda koje se razvila usled pravilnog razumevanja očno-moždanog sistema. Naime, nekada je postojalo uverenje da su tokom procesa čitanja, oba oka fokusirana na određeno, pojedinačno slovo u reči.

Danas naučnici znaju da se naše oči istovremeno zaustave na različitim slovima, nekoliko karaktera udaljenih. Potom  naš mozak prima informaciju, spaja ove slike i formira reč. Ovaj prenos podataka odigrava se ogromnom brzinom, gotovo trenutno. Slično kao što se proces fotografisanja ne odvija u objektivu, tako i naše oči predstavljaju samo receptor, dok se proces čitanja zapravo obavlja mozgom!

Pokušajte razumeti sledeći tekst čitajući brzo:

Pemra isritivžajnu na jondem egsenlokm unzrtievietu sjedevno je kkao su porenđaa sovla u rčei, jdnieo je vnžao da je pvro i psldenjoe solvo na pavorm msetu. Oatastk mžoe btii bmlseesin, ali to urpkoss tmoe mežtoe pčitrotai bez pblomrea. To se dšveaa zgob tgoa što ne čtaimo slvoo po svolo, ngeo naš mzoak vdii ričei kao sklie.

Kao što ovaj primer pokazuje, mozak reči vidi kao slike. Pošto ste čitali brzo, primećivali ste čitavu reč odjednom kao sliku, i mogli ste razumeti tekst isto kao da je napisan normalno.

Ali ako tekst pokažete đaku prvaku, koji upravo uči da čita ‘polako i pažljivo’, primenjujući sricanje slovo po slovo ili slog po slog, bio bi potpuno izgubljen! Ovaj školski pristup čitanju, kroz koji su mnogi od nas prošli, zapravo dovodi do dva problema koja potom staju na put bržem čitanju i ujedno dobrom razumevanju teksta:

Uči nas korišćenju centralnog fokusa i nepotrebnom dugom zadržavanju pažnje na nekoj reči ili slovu (što je poznato kao fiksacija), i razvija naviku subvokalizacije, to jest bezglasnog ponavljanja u sebi reči koje čitamo sa papira.

Sricanje (glasno ili bezglasno) zapravo ograničava bzinu čitanja, otežavajući pažnju i razumevanje. Čitajući reč po reč malo smo brži, dok će dobar i odličan čitač, čitati po logičkim celinama (skup ‘slika’) odnosno i po nekoliko redova istovremeno.  ..A koliko je to značajno u savremenom dobu kada smo doslovno konstantno zatrpavani nepreglednim morem novih informacija, bilo da čitamo iz zabave ili radi učenja i studiranja!?

Možemo reci da je brzo čitanje umetnost stišavanja subvokalizacije i smanjivanje trajanja fiksacije oka ne neku reč.

Interesantno je da je svo ovo znanje o funkcionisanju očno moždanog sistema otkriveno pre više od jednog veka, no u školstvu se program nikako nije promenio (uostalom, isti je slučaj i sa pristupom učenju koji je kreirala Marija Montesori..)…

Ipak se sve više ljudi odlučuje da edukuje kako sebe, tako i da svoju decu pošalje na trening brzog čitanja, gde se korišćenjem perifernog fokusa i čitanjem logičkih celina odjednom, materijal apsorbuje mnogo brže no što naš unutrašnji glas papagaja može da sustigne.

Ovaj pristup zahteva povećan nivo vaše koncentracije što znači i uvećanje inteligencije i stanja svesti!


Memorija se zasniva na sposobnosti vašeg mozga da informacije organizuje u skupove sa značenjem. Da li vam je lako ili teško da brzo pročitate ovako napisan tekst*:

        Otkriveno je                  da ljudski mozak             uz pomoć očiju

        mnogo lakše              prima informacije                kada su informacije

        prigodno grupisane          u skupove sa značenjem.

 

Brzo čitanje istovremeno aktivira i levu i desnu hemisferu mozga, pa pročitano odmah pretvara u slike (prikaze), zamisli ili asocijacije pa se tako pamte slike, a ne reči. Tim putem čitalac je više svestan onoga što čita, odakle se povećava razumevanje i pamćenje sadržaja.

Naš mozak je takva mašina koja obožava brzinu, pa sporo i pažljivo čitanje za njega predstavlja pravu agoniju.

Ako ipak smatrate da ćete sa uvećanjem brzine čitanja smanjiti moć razumevanja teksta, napravite sami malo istraživanje i pogledajte sledeći primer.

 Pročitajte sledeću rečenicu tačno onako kako je ona i prikazana, primajući je „polako i pažljivo” u cilju maksimalnog razumevanja* :

   Otkri   veno   je   da   je   brzo   čita   nje   bo   Ije   za   razum    evanje     od    spor    og      čita     nja.

Teško vam je? Naravno! Vaš mozak nije napravljen da čita tako tragično sporim ritmom. Istraživanje više potvrđuje da što brže čitamo, to bolje razumemo pročitano.

Da saznate više o tome šta se podrazumeva pod pojmom brzo čitanje, kako naš mozak funkcioniše i ukazuje nam na zakonomernost brzo čitanje= veče razumevanje=bolje pamćenje pogledajte tekst BRZO ČITANJE—-

Da testirate sebe o tome imate li neke zablude o brzom čitanju, pronađite pitanja na temu u tekstu Nauči da učiš

 

 

 

(* 2. i 3. primer preuzeti od kreatora metode, koji je popularizovao zaboravljena znanja  🙂 )