Učenje kroz rešavanje problema predstavlja uzbudljivu alternativu tradicionalnom načinu učenja. Samim tim što ulažete napore da raspetljate neki čvor i prevaziđete dati izazov, dublje ste angažovani u  razumevanje tematike, a finalna kreacija rešenja omogućava da stečeno znanje zauvek ostane sa vama. (Nasuprot klasično ”nabubanim” sadržajima koji često ispare čim ste završili testiranje)  

Kako da učite kroz rešavanje problema?

Ovaj pristup  se najčešće realizuje kroz timski rad, a  nudi vam sledeće mogućnosti:

  • Proveru i procenu ukupnih znanja,
  • Otkrivanje oblasti i elemenata na kojima još treba da radite,
  • Razvoj veština za efikasniji rad u timu,
  • Razvoj veština komunikacije 
  • Definisanje i odbranu stavova kroz dokumentovanu i utemeljenu argumentaciju 
  • Razvoj fleksibilnosti u obradi informacija i izvršavanju obaveza,
  • Uvežbavanje i razvoj veština koje će vam biti potrebne po završetku obrazovanja.

Koji su koraci?

1. Razmatranje problema

Sa članovima svoje grupe ili tima, prodiskutujte o opisu problema i zabeležite njegove najvažnije delove. U ovoj fazi se obično ne zna mnogo o problemu i nema se dovoljno znanja, ali u tome je izazov ovakvog načina učenja. Potom će biti potrebno da sakupite brojne informacije, naučite nove koncepte, principe i veštine koje će vam pomoći u procesu rešavanja problema.

2. Pregled poznatih elemenata izazova

 U ovoj fazi , na osnovu prethodnih znanja ili iskustava, navedite sve ono što znate o oblasti iz koje potiče problem. Razmotrite koja su vaša znanja i sposobnosti, kao i koja su  znanja, sposobnosti i mogući doprinosi svih drugih članova tima.

3. Definisanje problema i elemenata izazova 

Definišite postvaljeni problem vlastitim rečima  i razvijte elemente izazova u pisanoj formi. Nakon što ste u drugom koraku naveli postojeća znanja članova tima, zapišite ono što je za uspešno rešavanje problema potrebno naučiti. Definiciju i razradu problema kasnije možete izmeniti ili dopuniti u zavisnosti od novoprikupljenih informacija.

4. Pikupljanje i pregled novih informacija

 Jasno izdvojite oblasti, teme, metode i sve ono što treba da naučite da bi se došlo do rešenja problema. 

U ovoj fazi potrebno je da prikupite, sistematizujete i obradite nove informacije.  Potragu za informacijama vremenski ograničite i od svih članova tima tražite da se drže utvrđenih rokova.

5. Kreiranje liste mogućih rešenja

 Navedite sve ideje i rešenja koje članovi tima mogu smatrati adekvatnim. Predložena rešenja i ideje rangirajte prema mogućnosti realizacije. Zatim se sa ostalim članovima tima opredelite za najbolje rešenje to jest ono za koje vam se čini da može biti primenjeno sa uspehom.

6. Izrada vremenskog okvira realizacije aktivnosti

 Aktivnosti koje treba da dovedu do rešenja problema, treba da rasporedite unutar raspoloživog vremena. Kod planiranja vremena za završetak pojedinih aktivnosti, treba da vodite računa o tome šta se već zna i šta je potrebno učiti.

7. Prezentacija rešenja i zaključci

 Ukratko predstavite proces primenjen u rešavanju problema, sve razmatrane opcije, pitanja koja ste postavili na putu ka rešenju, prikupljene podatke i njihovu analizu, kao i argumentaciju predloženih rešenja ili preporuka.

Ukoliko je proces uspešno završen, prezentacija treba da stavi do znanja da se materijom vlada.

Ako je rad na rešavanju problema doveo do jasnih i nedvosmislenih rešenja, to treba jasno i prezentovati.

Ako su tokom rada utvrđeni izazovi koje ovaj proces nije mogao prevazići, to treba da shvatite kao poziv, mogućnost i potrebu za daljim učenjem i radom.

Nemojte bežati od osećaja postignuća, za ono što je dobro urađeno, ali ni od shvatanja da na onome što nije bilo dobro, treba još da radite i učite.

Tomas Edison je bio ponosan i na svoje neuspešne eksperimente jer ih je smatrao koracima na putu do uspeha.