Da li ulažete puno vremena u edukaciju, a dobijate minimalne efekte učenja i nezadovoljavajuće rezultate?
Da li vam se dešava da se izgubite u okeanu različitih informacija?
Neke od tema koje obrađujemo na seminaru ’’Nauči da učiš’’ su:
• Uobičajeni problemi u čitanju i učenju
• Poboljšanje koncentracije i uvećanje razumevanja pročitanog
• Nove tehnike brzog čitanja
• Izrada i korišćenje mapa uma.
• Različite mnemoničke tehnike (tehnike pamćenja).
• Ciklusi zaboravljanja naučenog i kako ih sprečiti
• Uspešna prezentacija naučenog
• „Upijanje’’ sadžaja iz časopisa i sa kompjuterskih ekrana
Učenje je imperativ sadašnjeg vremena. Savremeni postindustrijski period bavi se primarno obradom informacija usled čega edukacija, danas više nego ikad ranije, predstavlja ključni element napretka u životu i radu. Razvoj intelektualnog kapitala postao je osnovni prioritet, uključujući i razvoj svetski najmoćnije valute – inteligencije. Tokom poslednjih 20 godina, anketirano je preko 100.000 ljudi na svih pet kontinenata.
Kao područja u edukaciji kojima je potreban napredak, naveli su sledeće:
1. brzina čitanja
2. razumevanje pročitanog
3. opšte veštine učenja
4. savladavanje eksplozije informacija
5. pamćenje
6. koncentracija
7. verbalne veštine komunikacije
8. pisane veštine komunikacije
9. kreativno razmišljanje
10. motivacija
Zbog brzih i skoro svakodnevnih promena u nauci i tehnici, učenje je proces koji ne prestaje ni nakon završetka formalnog obrazovanja. Poplava informacija u svakodnevnom životu i poslovanju nameće potrebu da ovladamo novim tehnikama i veštinama efikasnog učenja, i prihvatanja informacija koje treba razumeti, zapamtiti proslediti. Bez obzira da li završavaju školu, fakultet, uče strani jezik ili se profesionalno usavršavaju, mnogi od nas svakodnevno postavljaju pitanja:
Kako da zapamtim sve te pojmove, definicije, podele, formule?
Kako da u mnoštvu informacija prepoznam i izdvojim ono što je bitno?
Kako da uvedem disiplinu prilikom učenja i ne preskačem teška poglavlja?
Kako da brzo i efikasno savladam nove sadržaje?
Ako i Vi sebi često postavljate ova pitanja, želimo da vas ohrabrimo da odgovori na ova pitanja postoje i da ih je lako savladati.
Osoba prosečnih sposobnosti iskoristi samo 2% intelektualnih potencijala za ceo život. Naš mozak je super biokompjuter, savršeniji od bilo kog kompjutera ali ga mi ne koristimo na pravi način jer to nismo naučili. Problemi u učenju koje imamo nisu posledica naše intelektualne nesposobnosti već neznanja kako da učimo.
Kako je većina nas u ovoj oblasti samouka, retko postižemo optimum rezultata sa minimumom vremena provedenog u učenju. Zbog toga učenje doživljavavamo kao mučenje. Poslovanje često podrazumeva more fajlova i faksova koje treba pročitati, na koje treba odgovoriti, veliki broj sajtova koje treba pregledati I slično.
Borba sa mnoštvom različitih informacija, i efikasna organizacija ideja, može izazivati konstanti stres i osećaj neprilagođenosti kod poslovnih ljudi. Bez obzira na to da li rade u bankama, osiguravajućim društvima, državnoj administraciji, oblasti informacionih tehnologija ili nekoj drugoj oblasti tehničkih ili prirodnih nauka.
Seminar “Nauči da učiš” sastoji se iz dva segmenta:
1) U prvom segmenta obrađuje se brzo čitanje i teme vezane za proces čitanja, razumevanja i dugoročnog pamćenja pročitanog sadržaja.
2) U okviru drugog segmenta uče se i mnemoničke tehnike koje poboljašavaju pamćenje, tehnike obnavljanja gradiva, organizacije vremena, izradu mapa uma. Akcenat stavljamo na upoznavanje sa ometajućim faktorima učenja, i načinima za njihovo otklanjanje.
Pojam Brzo čitanje podrazumeva – broj pročitanih reči u minuti – razumevanje smisla teksta tokom čitanja – pamćenje i prozivanje pročitanog materijala.
Da bismo ostvarili merljive rezultate, praksi brzog čitanja potrebno je prići sa odgovarajućem mentalnim sklopom, to jest odbaciti najčešće zablude koje možda imamo o tome kako treba čitati. Da li verujete u tvrdnje koje samo dodatno otežavaju vaše navike čitanja i sposobnost razumevanja pročitanog, ili verujete u sebe i sposobnosti svog mozga?
Da proverite, pogledajte sledeće tvrdnje i odredite koje od njih su istinite:
* Boljem razumevanju teksta doprinosi sporo i pažljivo čitanje, reč po reč
* Praćenje teksta pomeranjem prsta/olovke preko stranice , i subvokalizacija su navike koje usporavaju čitanje i potrebno ih je eliminisati
* Trudim se da razumem i zapamtim 100% onog šta sam pročitao
* Kada naiđem na deo koji ne razumem, moram se vratiti nazad onoliko puta koliko mi je potrebno da shvatim pročitano, kako bih bio siguran da ću razumeti I nastavak teksta
* Oko treba neprekidno da klizi preko reda koji čitam , a navika preskakanja reči je izraz lenjosti i treba je eliminisati
* Istinski mogu da razumem samo ono na šta su moje oči direktno fokusirane
* Moja motivacija ne utiče na način na koji oči komuniciraju sa mozgom, niti na brzinu mog
čitanja
* Svi mi čitamo nekom prirodnom i sebi svojstvenom brzinom , a mana brzog čitanja je
smanjeno razumevanje teksta
* Sve nepoznate reči iz teksta odmah moram potražiti u leksikonu, i treba čitati redom, ne
preskačući stranice niti nasumično čitati poglavlja ( npr. peto pa prvo..)
* Romane i poeziju je posebno važno čitati sporije kako bih u potpunosti shvatio značenje
informacija i stekao osećaj za ritam jezika
* Brzina čitanja veća od 1000 reči u minuti je moguća
Koliko od ovih tvrdnji je tačno? Zapravo, samo ova poslednja!
Što je više tvrdnji sa kojima se niste složili, to bolje po vašu sposobnost čitanja, usvajanja, procesuiranja i pamćenja informacija ! Ako i gajite neke od ovih lažnih pretpostavki kada krenete sa učenjem tehnika brzog čitanja, one će sve više bledeti, kako praktičnim radom na povećanju vaše koncentracije & produbljivanju motivacije, sebi otkrivate nove mogućnosti vašeg mozga.
Istraživanja su pokazala da, za vreme procesa učenja, ljudski mozak primarno pamti sledeće:
• podatke sa početka perioda učenja („efekat prvenstva“);
• podatke sa kraja perioda učenja („efekat skorašnjosti“);
• svaku činjenicu povezanu sa pojmovima ili obrascima koji su već uskladišteni ili su u vezi sa drugim aspektima onoga što se uči;
• svaku činjenicu koja je naglašena zbog svog značaja ili jedinstvenosti;
• svaku činjenicu koja naročito privlači neko od pet čula;
• činjenice koje su od naročitog značaja za osobu.
Ova saznanja su od kritičnog značaja za razumevanje načina na koji naš mozak radi, i imala su najveći uticaj na razvoj mapiranja uma.
Mapa uma je grafička tehnika koja upošljava kompletan spektar moždanih veština i istinski potencijal mozga. Predstavlja spoljašnje ogledalo vašeg sopstvenog briljantnog razmišljanja i omogućava vam pristup ogromnoj misaonoj elektrani. Mapa uma može se primeniti na svaki aspekt čitanja, učenja i pručavanja; služi jasnoj organizaciji misli i ideja, i poboljšava rezultate na svim nivoima.
• Mapa uma je tehnika koja koristi linije, slike, crteže, simbole, analizu, asocijacije, znakove i hijerarhije. Može se primeniti na svaki aspekt čitanja, učenja i proučavanja i poboljšava rezultate na svim nivoima jer upošljava kompletan spektar moždanih veština i istinski potencijal mozga.
• Mape uma nam pomažu da razvijemo svoje mentalne i kreativne sposobnosti, i da naučimo kako da „probudimo“ svoje ogromne i uspavane potencijale.
• Mape uma predstavljaju kondenzovanu i jednostavnu raprezentaciju našeg razmisljanja, koje se kao drvo grana u manje grančice, sve do samih listova koji predstavljaju detalje određene teme koju obrađujemo.
• Dakle, svaku informaciju prilagoditi tako da je mozak u potpunosti prihvati. Razdeliti svaku materiju na celine i izvući ono najbitnije. Sve informacije je potrebno što slikovitije i živopisnije obraditi I onda sve te podatke možemo lakše smestiti u našu memoriju.
’’Svaki put kad nešto pomislite, biohemijski/elektromagnetni otpor duž staze kojom se prenosi ta misao se smanjuje. To je kao da pokušavate da raščistite stazu u šumi. Prvi put to predstavlja borbu, jer treba da se izborite za svoj prolaz kroz šiblje. Drugi put kad budete išli istom stazom, biće vam mnogo lakše zbog raščišćavanja koje ste uradili prvi put.
Što češće budete išli tom stazom, nailazićete na sve manji otpor, dok, nakon mnogih ponavljanja, ne budete imali širok, gladak put koji zahteva vrlo malo ili nimalo raščišćavanja. Sličan fenomen se dešava i u vašem mozgu: što više ponavljate obrasce ili mape misli, nailazite na sve manje otpora.
Prema tome, što se češće neki „mentalni događaj” dešava, veća je verovatnoća njegovog ponovnog dešavanja. Što ste više puteva i staza u stanju da utabate i koristite, to će vaše razmišljanje biti jasnije, brže i efikasnije. Granice ljudske inteligencije su, na mnoge načine, u vezi sa sposobnostima mozga da osmisli i upotrebi ovakve obrasce.’’
Toni Buzan Inventor of Mind Mapping
Koristeći veštine koje ćete naučiti na ovom seminaru možete steći mnogobrojne benefite kao što su:
• Ušteda vremena I povećanje efikasnosti, primenom brzog čitanja
• Povećano razumevanje pročitanog
• Brže i lakše učenje sa zadovoljstvom
• Bolji uspeh u školi, na fakultetu ili Vašoj profesiji
• Korišćenje punog intelektualnog potencijala
• Porast samopouzdanja i samopoštovanja
• Uspeh u mnogim segmentima života
• studentima svih fakulteta
• učenicima osnovnih i srednjih škola
• postdiplomcima
• onima koji se stručno usavršavaju
• profesionalcima svih profila
• svima koji rade u oblasti vaspitanja i obrazovanja
Seminar se održava vikendom (subota ili nedelja) od 11h do 15h, u segmentima od 40 minuta, sa pauzama od 5-10 minuta. Postoji mogućnost organizacije i drugih termina za održavanje seminara.